..........kaDa DErnek UTIhne...................
Kada dernek utihne
I noc dodje do kraja
Kada ostane da pjeva
Samo prava raja
Kada osjetim iz pogleda
Pogleda koji si krila
I kazem ti, ti si moja
I oduvijek si bila
Kada dernek utihne
I noc dodje do kraja
Kada ostane da pjeva
Samo prava raja
Ja ti nudim rijeci
U dnu duse skriveni
Gledam te, ne krijem se
Ti me gurni il' zagrli
Kada dernek utihne
I dodir usana
I dogori cigara
I stane muzika
Kada dernek utihne
Iza kuca kad viri dan
Otvaram vrata i krecem
Ne bojim se i ne sumnjam
Pokemone, napad čajnom vrećicom!!!!
Hm, kaj da velim…
Dakle, uđosmo u novu 2009., nek vam svima bude sretna..
Doček je bio u kotlovnici (?), opet… bilo je odlično, kao i prošle godine, jedino kaj nije bilo onog dotičnog raspada sistema (na svu sreću). Pa sad, ko zna o čemu se radi, nek zna, a ko ne zna, nek ne pita.
Ugl, neki su ponoć dočekali u toj kotlovnici, a neki u Rocku, gdje je atmosfera bila odlična… Za čudno čudo.
Kasnije smo se vratili u kotlovnicu, di su nas dočekala i neka nova-stara lica. Sve super, sve pet.. Neki prisutni su se gađali i šopali kolačima, mazali majonezom…
Ružilo se do jutra (neki i do podneva), svi su se urokali (kaj drugo za očekivat), neki i napljugali (a naravno da sam se ja morala nać u tom krugu ljudi).
Drugi dan sam provela u krevetu, mislim, probala sam se ja i ustat, al me bolovi u mišićima hitili natrag u horizontalni položaj. Kaj ćeš…
U petak sam se uspjela odvuć na kavu u Pub, da bi na kraju opet završila u kotlovnici s curama. Pili su se sokići, odnosno Pepsi (Boxy! Pepsi![kva kva i čudan pogled]). Na kraju smo otišli opet u Pub na pivu i pobrali se doma.
U subotu ujutro se probudila bolesna. Cijeli tjedan provela u krevetu šmrcajući, kašljući, kljukajući se tabletama i voćem. Mačak mi se prehladil.
Savjet: ak vas boli grlo, jedite one niger-bombone, super fini su (kolko god čudno izgledali) i fakat smiruju kašalj.
Ovu subotu sam konačno provirila iz kuće i otišla van na čaj. Ove moje se počele gađat tim vrećicama od čaja (odatle naslov).
Otišla sam u Rock na konc, pa u kotlovnicu, da bi na kraju Boxy, Nina i ja završili u Jalševcu u buksi..
Prizor: ležimo, Boxy s lijeve, Nina zdesne, ja u sredini, oni žmire, ja zurim u plafon (kojeg zapravo, nema). Mir, tišina, svira neka dobra stvar na radiju i onda čujemo: 'Vi slušate katolički radio….' A mi onak udareni umiremo od smijeha... Ja mijenjam stanicu.
Savjet: zelenjava također dobra za smirivanje kašlja.
Ok, dosadna sam sama sebi. Aj bok!
JIMMY
Halo, jel se čujemo?
Evo mene… Već dugo nikaj od posta, pa evo ga sad da nebi slučajno pomislili da ste me se riješili.
Sjedim tu u sobi, slušam ziku, pušim pljugu, proradil mi je daljinac..
Smijem se ko manijak (da znam čemu se smijem, nebi ništa rekla). Imam ja te napadaje nekad. Preko nekoliko puta sam bila i izbačena s nastave zbog toga.
Sjećam se kad sam išla na slikanje u ambulantu, pa su me poslali na hitnu.. Ti sata sam čekala da se pojavi netko od doktora i to samo zato da mi vele da moram u Zg da me zagipsaju. Kad sam to čula, prasnula sa u smijeh (?), pa me gospodična doktorica poslala van da čekam staru. Al ja sam se i vani smijala ko luda, i u autu na putu do Zg-a, i u čekaonici, i dok su me vozili u kolicima, i dok su me gipsali… Staroj je već palo na pamet da me usput odvede psihijatru, kad smo već tam, al nije bilo potrebno. Rekli su mi da ne smijem mrdnuti iz kreveta mjesec dana.. Više mi nije bilo tolko smiješno…
A moju staru je to uvijek nerviralo. I buraz i ja smo se uvijek smijali bez ikakvog razloga.
Jednom, kad smo bili mali, strgala sam burazu revolver (igračku, ofskroz, slučajno). Tu večer sam čula buraza da plače kad smo otišli spat. Došuljala sam se do njegovog kreveta i fakat, lik je plakal, pa sam pobjegla natrag u krpe i skontala da je to ziher zbog tog revolvera. Cijelu sam jebenu noć proplakala zato kaj je moj brat plakal. Ujutro sam ga pitala :' Braco, zakaj si ti sinoć plakal?', a lik meni veli – Pa nisam ja plakal, umiral sam od smijeha zbog nečeg kaj je Brec izvalio….
Došlo mi da ga zadavim, ne…
Dobro, ja sam se sad tu raspisala, nisam rekla niš pametno i još uvijek ne znam čemu se smijem..
E, da… ovaj Božić bez snijega.. Čista pušiona… kad se sjetim prošlog, fkt je bio predobar.. Doma za Badnjak sve divno i krasno, u ponoć se našlo društvo kod crkve, razmijenili smo si te kuglice (izvlačili smo imena, pa kog izvučeš moraš mu dat kuglicu i te spike)… Ja sam izvukla Boxyja, dala sam mu neko zvonce i anđela jer sam zabrijala da ih lik skuplja radi toga kaj sam vidjela par anđela u njegovoj sobi (dok je još bila uredna, sad tamo ne bi ni slona mogla nać da mi slučajno zatreba ) hahaha, zekam te malo Boxy, nemoj se ljutit, pa vidio si ti moju sobu, dobro da mi leševi ne vise s lustera.. hahaha..
Onda smo se pobrali svi u Pub, okupirali dva stola, malo pili, pjevali, plesali, zajebavali se.. ma, odlično je bilo. Onda smo krenuli na plinski(ne znam zašt), pa se vraćali natrag… Ludo sve..
I tak, šećer na kraju, idemo Boxy i ja oko 3, pol 4 doma, ja Boxyju nekaj pričam i okrenem se da vidim di je i skužim da ga nema. Onda ga vidim kak se valja po podu (poskliznul se na led pred nekim likovima ispred Male kavane), pružim mu ruku da se digne, a on veli-Čekaj malo da dođem sebi… Naravno, tomu sam se smijala još nekih mjesec dana, isto ko kad se bacil u one tulipane u 6 ujutro u Dugom Selu…
Bolje da ja prestanem sad pričat, Boxy će me priklat..
Kaj ja mogu kad on stalno manevrira, pa se ja jadna, onda moram smijat..
Ha ha ha
Ode ja sad..
Pozdraw swima ak owo još uopće netko i čita!!
Jimmy
-.-
Mrzim petke i subote.. Subote pogotovo. Uvijek mi se neke gluposti dogode.
čupava
Ziiiiijew
OI,ljudi!! Evo ja i Jimmy prvi put tipkamo post skupa. Bile smo na kavici sad, skoro začorile al jbg.. Neda nam se doma pa zujimo po knjižnici..
Nego, baš smo pričale o Božiću i lampicama i o Coca-Colinim šleperima u reklamama i obuzela nas nostalgijica... Ja bi radila snješkaaaaaaaaaaaaa.......................
Danas je petak jebote... Neamo pojma kad ćemo izletit van.. Ak odemo kasno u Pub, opet će se nasrat neki lijevi ljudi i neće bit jebenog mjesta.. Čovjek fakat mora na sve mislit.. Život nekad zna bit fkt težak.. Užas.
Da, lupetamo gluposti zato kaj nemamo neke posebne inspiracije, a Jimmy je svoje misli izgubila negdje na putu do grada..
Sad se digla i otišla ih tražit...
A ja jedva čekam da odem van iz knjižnice i zapalim pljugu..
Evo, odem..
POZZEK
Jimmy & Čupawa 
Morning...
Jutro..Ja tipkam ovaj post u knjižnici.. Zapravo sam se trebala nać u 10 h u Pubu sa svojom dragom frendicom Jimmy,al žena zaspala, il je možda bila gužva u prometu pa nije došla..ccc...Tak da sam sama pucala tam, S par pljuga i kavom koja nije bila do vrha neg od pol šalice.. Popizdila sam.. To me uvijek izbaci iz takta.. Al,jbg, meni se još nejde doma, pa zato visim u knjižniici već sat vremena..
Jučer navečer sam išla solo do grada.. Baš mi je trebalo da si posložim misli u glavi.. Ono, mir, možda par auta, ljudi nigdje, a ja ko neki idiot lutam gradom bez ciilja.. Točno je onaj jesenski ugođaj.. Lišće na svakom koraku, magla, tišina.. Smrtna tišina.. Pogotovo na groblju. Da, bila sam i tam.. Išla posjetit neke ljude. Onda sam sjela na klupu, zapalila pljugu i slu šala tišinu.. Lijep osjećaj.. Magla me razarala, uvlačila mi se u svaku poru na licu.. Onda je zapuhao hladan vjetar, lišće je letjelo na sve strane, ulična svijetla su se pogasila.. Jedino svjetlo su bili lampioni po grobovima.. Našla sam svoj unutarnji mir.. I uživala..
VanjIch
JIM MORRISON
Cold electric music
Damage me
Rend my mind
With your dark slumber
Cold temple of steel
Cold minds alive
On the strangled shore
Veterans of foreign wars
We are the soldiers of
Rock & roll wars
-------------------------
Bourbon is a wicked brew, recalling
Courage milk, refined poison
Of cockroach & tree-bark, leaves
& fly-wings scraped from the
land, a thick film;
menstrual fluids no doubt add
their splendour.
It is the eagle's drink
-------------------------------------
The politics of ecstasy are real
Can't you feel them working
Thru you
Turning night into day
Mixing sun with the sea.
-----------------------------------
Frozen moment by a lake
A knife has been stolen
The death of the snake
I know the impossible sea
when the dogs bark
I am a death bird
Naughty night bird
=Vanja
Mom, give me back my fucking drumsticks....
Ne zanm koji je točno bio datum, al znam da je bila subota.. ja 6. osnovne, buraz 1. srednje i imal je taj vražji bend i sviral bass kad je zaključil da bi mu bilo pametnije da se prebaci na bubnjeve. I tako su buraz i stari došli doma te subote i naparkirali do krova nakrcan Opel kadet u dvorište i počeli unosit u kuću dijelove bubnjeva. Kad su sve unesli buraz je počel šarafljenjem, a ja i mojih jedanaest godina smo sjedili na podu i pozorno promatrali kam koji šaraf ide. I zmontiral on te bubnjeve i počel svirat ko da se rodil na njima, a ja sam onak djetinjasto i očarano zurila u te shiny činelice. Jedan dan su starci i buraz ošli nekam i nije ih bilo cijeli dan. Ostala sam sama doma i učinilo mi se kak me bubnjevi zovu. Otišla sam u sobu zadivljeno se prešetavala oko njih. I onda sam ih počela demolirat. Odšarafila sam sve kaj sam odšarafit mogla i znala. Poslije sam sve ponovo sastavila i usput iz crvene kutije kaj je bila zakačena na bubnjeve popalila jedan od pet pari palica, odlučila da su te palice moje i stavila ih pod krevet. Nikad nitko nije skužil da sam nekaj drkala po bubnjevima taj dan, al nije niti meni bilo sasvim bistro zakaj sam to napravila.
Uglavnom,nakon toga, kad god sam bila sama doma iskorištavala sam priliku da malo prolupetam, dok me jedan dan nije buraz¸ulovil na djelu. Ja mislila da sam sad gotova, a on me pita jel hoću da me poduči svirat. A najbolje da ne. I tak je on mene učil i ja sam se sama sebi divila i na kraju sam jednostavno poludila za svime kaj je imalo veze s bubnjevima. A bila sam klinka, kaj ćeš…
Nebum nikad zaboravila kad sam bila u KT na nekom koncertu i srela jednog bubnjara (neki će znat o kom se radi) u kojeg sam bila zatreskana prije nekih 4-5 godina, al 'našli' smo se tek na tom koncertu. Ugl, bili smo vani za nekim stolom, mljeli o nečem i odjednom smo oboje počeli u isto vrijeme lupat ritam neke pjesme kaj je svirala unutra i meni je to bilo taaaaak slatko… (znam da mutavo zvučim)
Di sam stala… E, da… tak sam imala jedno vrijeme fazu 'zaljubljenosti' u bubnjara iz Slipknota, ne znam više kak se zove, ima metar i želju da naraste. Al brijem da mi je najdulja faza bila u 1. il 2. srednje kad je u pitanju bio Cat Man, zapravo, Peter Criss iz Kiss-a… Hahaha, kak to sve sad smiješno zvuči…
=Jimmy
ekipa u dnevnoj
Sjedimo u Boxy- jevoj dnevnoj, upravo smo gledali film... sad slušamo Floyde, zapravo, ja ih slušam, Blaža i Boxy na mp4 slušaju alergiju... imaju neke tupe poglede ljepljive... Blaža u onoj svojoj kariranoj haljinici, Boxy u majici (nekad mojoj) od Cannibal Corpsa... ima kostur fetusa iza... Blaža provjerava jel ima Boxy gače...
bok ljudi ja sam BOJANE!!!! PAINT NOOO!!!!
bok, ja sam blaža!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
evo, pzdrav od nas...
jimmy
THE END
Jučer mi lik objavi da se seli krajem 11. nemrem vjerovat. Skoro sam se rascmizdrila al mi bilo bed pred momcima. Već sam 100 puta prešla takva odvajanja od ljudi i sad se više nemrem uvjeravat da će sve ostat kak je bilo. S vremenom sve dobre stvari i uspomene izblijede... A lik mi je fkt jedan od prvih frendova kaj sam ih stekla tu u Ivaniću, a od svih tih ljudi ostali su još Vanja i on, 3 godine se znamo i svakaj smo prošli skupa. Zbog njega sam mislila da svi ljudi u Ivaniću fufljaju, šlepala sam ga doma kad je bio pijan(bogme i on mene), nagledali smo se filmova, prežderavali se... Kad se samo sjetim kad smo se iz Zg-a vraćali jedno jutro, pa je izletil iz vlaka u Dugom selu i bacil se u neke tulipane.. Kolki koncerti, provale gluposti, dubokoumni razgovori.. I on bu se sad odselil i odnesel sve sa sobom. Opet gubim jednu od najbližih osoba u svom životu.
I hurt myself today
To see if I still feel
I focus on the pain
The only thing that's real
The needle tears hole
The old familiar sting
Try to kill it all away
But I remeber everything
What have I become
My sweetest friend
EVERYONE I KNOW
GOES AWAY
IN THE END
